четвртак, 08. децембар 2011.

РАТНИ ВЕТЕРАНИ - отаџбина их понизила

Извор - Исцељење траума,блогер


Између 400.000-500.000 ратних ветерана који су током распада Југославије учествовали у ратним дејствима у Хрватској, Босни и на Космету, за државу Србију и ово друштво и даље представљају непотребан терет – ваљда мисле да ће санкције, рат и све ружно што нам се дешавало од ‘90-их па до данас нестати, ако се праве да ратни ветерани не постоје. Па наравно да неће.
У том негирању отишло се толико далеко, да се чак рутински врше и физичке ликвидације свих ратних ветерана који би се “дрзнули” да случајно помену да су као припадници Војске Југославије учествовали у рату у Републици Српској. А јесмо учествовали.

Императив државе и друштва постали су антиратни профитери – корумпирани политичари, министри, владини службеници, бизнисмени, судије, лекари, професори, полицајци, безбедњаци… и овој листи можете додати све оне који ово друштво намерно спречавају да крене даље. Ако нисте припадник неке од “мафија”, онда се сматра да и не вредите много.

У том и таквом друштву, у заједници људи која је дупло суровија и крволочнија него што је то било које ратиште, ратни ветерани су понижени, гурнути на маргину друштва и заборављени. Масовна незапосленост, осећај одбачености, породични проблеми, ратне трауме и нарочито тежак живот ратних војних инвалида, довео је до тога да све већи број ветерана губи битку са животом, док неки свој живот завршавају самоубиством.

Преживели су ратишта, да би их отаџбина због које су ратовали понизила и отерала у смрт.

1 коментар:

  1. Рат је завршен, али многи ветерани ни после толико времена од завршетка рата нису успели да снизе спонтано активирани ниво агресије или се изборе са емоционалним болом и траумама насталим током ратних дејстава. Као неко ко је успешно исцелио сопствене емоционалне трауме позивам све ветеране који имају проблема са емоционалним траумама, агресивношћу и другим психо-физичким поремећајима/болестима, да ме контактирају мејлом или преко фејсбука. Тренутно живим у Београду где би се и обављала исцељења, но уколико постоји група заинтересованих у неком другом месту исцељење се може обавити и тамо.

    Користим методу духовног исцељења, што значи да је у питању бесконтактан начин исцељења где исцелитељ у медитацији замоли Духовне Енергије Универзума за исцељење особе. Нешто детаљније о процесу исцељења можете прочитати у следећем тексту: http://iscelenietravm.ucoz.ru/index/24_isceljujuce_kanalisanje_na_daljinu/0-116

    ОдговориИзбриши