петак, 01. март 2013.

Шпијун је жив

ПОЛИТИКА, архива...

"Политика" открива: измишљена погибија америчког обавештајца Џона Нејбора

Бивши шеф ЦИА за Балкан био разоткривен у Грчкој 1988. године. – У Србији припремао терен за Нато бомбардовање

Бивши шеф ЦИА за Балкан и формално некадашњи први секретар амбасаде САД у Београду Џон Дејвид Нејбор, један од главних актера афере "Перишић", жив је и обавља послове за централну обавештајну службу Америке, сазнаје "Политика".
Наш поуздани саговорник каже да је пре неколико месеци намерно била пласирана информација о Нејборовој наводној смрти у Мађарској како би се сакрио његов прави идентитет, пошто су, после спектакуларног хапшења Нејбора у Србији, све обавештајне службе света сазнале за њега, па даље није могао да обавља свој посао, а претила му је и опасност од ликвидације.


"Политика" је дошла до фотографије са полицијске вежбе у Никинцима 2001. године, на којој се виде Џон Нејбор (1) и Ентони Монктон (2) из британске обавештајне службе МИ-6, Момчило Перишић и високи функционери српске полиције Душан Михајловић, Сретен Лукић, Бошко Буха (убијен 2002) и Милорад Симић

Нејбор је, подсећамо, ухапшен у марту 2002. године заједно са Момчилом Перишићем, тадашњим потпредседником Владе Србије, у мотелу "Шарић" на Ибарској магистрали.

Наш лист успео је да дође до нових података о обавештајној каријери овог америчког шпијуна. Нејбор, који је родом из америчке државе Флорида, дошао је на наше просторе 1994. године. ЦИА је тада проценила да ће Косово и Метохија бити следеће кризно жариште, па је у седишту ове агенције у Ленглију одлучено да главни пункт за подручје бивше СФРЈ буде отворен у Скопљу.

На место главног координатора овог пункта постављен је управо Нејбор који је пре тога већ једном био разоткривен као шпијун, и то у Грчкој 1988. године, када су му тамошње власти отказале гостопримство. Посао главног координатора пункта у Скопљу овај амерички обавештајац обављао је до 1996. године. После тога је отишао у Загреб, где је имао задатак да успостави контакте и учврсти позиције са којих би могао безбедно да се "инсталира" у Београду.

Коначно је стигао у Београд 1997. године, као званичан члан особља амбасаде САД. Према поузданим информацијама, управо је те године ступио у контакт са Момчилом Перишићем, тадашњим начелником Генералштаба Војске Југославије, кога је убрзо заврбовао да ради за ЦИА, тврди наш извор.

Ипак, поред овог, Нејбор је имао и један значајнији задатак у Београду. Наиме, он је током 1998. године интензивно радио на прикупљању података и припреми терена за НАТО бомбардовање. У Македонију се вратио непосредно пре бомбардовања, током којег је имао задатак да координира рад америчких обавештајних служби према СРЈ.

Када се у Београду поново отворило дипломатско-конзуларно представништво САД, током 2000. године, Нејбор је био акредитован као званично лице америчке администрације. Почетна дужност му је била "службеник у економској секцији", да би после био именован на место првог секретара. Незванично је обављао место шефа ЦИА за Балкан, а као представник ове обавештајне службе представљао се органима МУП-а Србије, од којих је тражио сарадњу.

Суштина његовог деловања у Србији, како каже наш саговорник, била је усмерена на избор особа које су биле погодне за прикупљање података од интереса за америчку администрацију. Извесно је да се Нејбор до хапшења 2002. године бавио обавештајном делатношћу која је имала за циљ прикупљање тајних војних и других података, личним увидом и преко агентурних позиција. Обавештајне ослонце је бирао у различитим структурама, углавном међу утицајним особама. Наше обавештајне службе имају податке да је Нејбор, као члан једне верске секте, користио своје истомишљенике за прикупљање обавештајних података.

Х. П.

-----------------------------------------------------------

Прекинут поступак против Перишића

Војно правосуђе оптужило је 2002. године Момчила Перишића за кривично дело шпијунаже у корист Сједињених Америчких Држава. Иста оптужница је за одавање службене тајне теретила потпуковника Миодрага Секулића и Владимира Влајковића.

Поступак је водио Војни суд у Београду до његовог укидања 1. јануара 2005. године. После тога предмет прелази у надлежност Војног одељења Окружног суда у Београду.

Кривично ванрасправно веће тог одељења донело је 9. новембра 2005. године одлуку да прекине кривични поступак против некадашњег начелника Генералштаба до окончања поступка који се против њега води пред трибуналом у Хагу. Истом одлуком обустављен је поступак и против осталих оптужених.

– Одлука о прекиду донета је на основу одредбе Закона о сарадњи СРЈ са Хашким трибуналом. Њом је прописано да ће се, у ситуацији када је предмет поступка пред домаћим судом кривично дело које није у надлежности међународног трибунала, поступак пред домаћим судом прекинути до окончања поступка пред трибуналом – рекла је за "Политику" Ивана Рамић, портпарол београдског Окружног суда.

М. Д.
објављено: 15.09.2006.

Нема коментара:

Постави коментар