субота, 07. децембар 2013.

Злочини усташа у Пребиловцима - Ево наше деце, видео

Ево наше деце 



Од септембра 1990. године спелеолошка организација "Зелена брда" из Требиња почела је из крашких јама на подручју доње Неретве да вади посмртне остатаке Срба страдалих у Другом светском рату. Прво вађење обављено је из јаме Јагодњаче у Ржаном долу, где су према речима спелеолога, извадили остатке преко хиљаду жртава. Приликом вађења остатака из јаме Шурманци крај Међугорја, за 12 дана рада извађено "800 жртава, где је бачено 300 деце, а нађена је и лобања нерођеног детета".
Следила је јама на Бивољем брду, с преко хиљаду жртава, те јама Видоње крај Читлука, где су вађени остаци монаха свештеномученика.

Пронађене остатке жртава обрађивао је Институт за судску медицину Војномедицинске академије из Београда. За свој рад спелеолози "Зелених брда" и делатници Института добили су одликовања св. Саве 1. реда од Светог архијерејског синода СПЦ и патријарха српског Павла. 

У децембру је с истим послом наставила екипа спелеолошког одсека Планинарског савеза Београда, иначе чланова мобилног тима Цивилне заштите скупштине Београда. Иницијативу за наставак вађења формално су дали становници чапљинског села Пребиловци, односно Срби који су током Другог светког рата доживели тешка страдања, као уосталом и сви становници села доње Неретве. Кости су вађене из седам јама од тринест колико их, према речима мештана, укупно има: Голубинке, јаме крај села Шурмановца, јаме на Бивољем брду, Видоње крај Житомислића, из две јаме крај Хутова и Горње и Доње Кукавуше. 

Целокупна акција трајала је 32 дана, а према тврдњама спелеолога из њих су изнете мошти више од 2.000 Срба. Спелеолози су овај посао урадили бесплатно, а награду месне заједнице Пребиловци уплатили су у фонд за изградњу заједничке спомен-гробнице цркве костурнице, чија изградња је већ отпочела у јануару 1991.

Са спелеолошком екипом била је и екипа ТВ Београда, под водством редитеља Здравка Шотре, као и новинар Радио Београда Ратко Никић. И они су се заједно са спелеолозима сајлама спуштали на дно јама.

На основу снимљених материјала приликом вађења костију, те сведочанстава особа које су преживеле усташке покоље у Другом светском рату, снимљена је и документарна ТВ емисија "Ево наше деце" приказана 19. априла 1991. у 20:00 на Другом програму ТВ Београда. 


Део извађених костију, остаци монаха из житомислићког манастира, сахрањени су 3. фебруара 1991. у гробницу покрај манастирске цркве, у селу Житомислићи крај Мостара. Сахрану и опело, на којем је био велики број људи, предводио је српски патријарх Павле, с више митрополита и свештеника СПЦ.


Пребиловци – село страдалника

Пребиловци – У херцеговачко село Пребиловци вратила се само четвртина његових предратних становника. Доста је оних који желе, а немају где, јер су све куће у том српском селу током последњег рата у Босни и Херцеговини миниране и запаљене.

dos prebilovci Пребиловци   село страдалника
Пребиловци 

Два пута у прошлом веку – 1941. и 1992. године заустављан је живот у херцеговачком месту Пребиловци. До сада се у то место вратило око 65 становника, а обновљено је, углавном из донација, 26 кућа.

Председник Месне заједници Пребиловци Рајко Булут на питање, одакле му снага да у позним годинама започне нови живот на згаришту, одговара да се ту родио, одрастао и остарио.

„Само сам био одсутан за време ратних дејстава и мало иза рата, и увек сам био убеђен да ћу се овде вратити – на своју дедовину, прадедовину и чукундедовину“, каже Булут.

У Пребиловце се вратила само четвртина његових предратних становника. Доста је оних који желе, а немају где, јер су све куће у том српском селу у рату током последњег рата у Босни и Херцеговини миниране и запаљене.

Васо Булут каже да се село после рата није могло препознати.
„Куће упаљене, миниране, било је језиво. Гробље је било девастирано, плоче су порушене, неке су мало оштећене, али 90 одсто су порушени споменици“, прича Булут.

И спомен-костурница у Пребиловцима у којој су биле сахрањене кости херцеговачких Срба побијених и бачених у јаме током Другог светског рата 1992. године минирана је и сравњена са земљом.

„На месту на коме се налазила спомен-црква у којој су биле положене мошти око 4.000 Срба ексхумираних из јама 1990, 1991. године била је депонија најразличитијег отпада“, каже Миленко Јахура.

„У току овога рата крипта је порушена и кости су бачене у ваздух, тако да све што је остало од моштију јесте седам сандука“, каже јереј чапљински Данило Боро.

Упоредо са обнављањем кућа, мештани Пребиловаца кренули су у изградњу спомен-храма у који ће сахранити мошти својих предака, који су по други пут убијени. Новца за то немају довољно, али имају воље, као што је имају за животом, који је ту већ два пута показао да је јачи од свега, па и од смрти.

Ју-тјуб, Новости...

Нема коментара:

Постави коментар