четвртак, 06. фебруар 2014.

Зашто су адмирала Емила Гепрата звали "Српска мајка"?

Ево зашто су адмирала Гепрата звали "Српска мајка" и како је спасио 11.417 Срба!

Зашто су адмирала Емила Гепрата звали "Српска мајка"? Како је овај Француз спасио 11.417 Срба? Адмирал Гепрат дочекан је као ниједан други страни званичник - Срби су га носили на рукама и клицали "Живела Француска"!

У Београду има много улица, а већина људи не зна ко су ти људи у чијим улицама живе и по чему су значајни за Србију. Због тога, Телеграф започиње серијал о значајним људима који су донели доста доброг Београду и Србима.

Улица адмирала Гепрата протеже се од Кнеза Милоша скоро до Железничке станице, а овај француски адмирал задужио је Србе због много ствари. Током Првог светског рата српски рањеници и цивили лечени су у болницама Северне Африке, а Гепрат је био изузетно срдачан према њима, па је понео надимак “Српска мајка”.

Први светски рат је увелико беснео, а Срби су били приморани да се повлаче преко сурових планина Албаније, све до Грчке. Ти походи однели су много живота, а велики део војске и цивила био је рањен или болестан.

У склопу реорганизације и припрема за превожење Српске војске на Халкидики, савезници су планирали да, по одласку српских снага за Солун, све болеснике из пољских болница на Крфу – њих 9.710, ради пружања боље неге изместе и упуте на даље лечење и опоравак по болницама Африке, Француске и Корзике.

Са Крфа је у северну Африку, у склопу реорганизације војске 1916. године, пребачено укупно 7.459 болесника и 2.458 прездравелих регрута, око 1500 избеглица – укупно 11.417 Срба.

Искрено савезништво две војске, српске и француске, тих дана било је оличено у једном човеку. То је адмирал Гепрат, “Српска мајка” (како су га из милости прозвали Срби) – личност којој ће Срби наћи места у својим историјским читанкама.

Њему припада заслуга за спас српског војника јер је, противно ставовима Врховне команде Француске војске, сам одлучио да српске војнике, код којих је владала зараза и смрт, не смести дубоко у пустињски песак Сахаре, већ у саму варош Бизерту, чиме је спасио хиљаде од смрти.

Пошто се уверио у стање војника на броду који је први допловио у бизертску луку и саслушао лекаре, Адмирал се распитао где ће се ти људи сместити.

Шта му је одговорено може се тумачити једино по његовој реакцији: “То је немогуће, морају се бар за прво време ставити под кров.”

Њему припада захвалност што је одобрио да српски војник добије следовање од једног килограма хлеба дневно уместо 600 грама, како је то био пропис за француског војника.

Бројни су примери његовог људског, очинског и витешког поступања према Србима од првог сусрета са њима.

Посећујући веома често логор Лазуаз и болнице, он се увек код команди, а посебно код лекарског особља, старао да сваки српски војник добије све потребе и потпуну негу.

Колику је пажњу посвећивао стању српских војника најбоље потврђује из тих дана уврежена узречица која га је, као синоним његове личности и као својеврсна критика и љубомора претпостављених команди, пратила: ”Адмирал Гепрат и његови Срби!”

За све што је чинио, српски војници су на адмирала излили сву своју љубав, прозвавши га “Српска мајка”. А ту љубав исказали су симболично и величанственом парадом коју су организовали у част његовог одласка из Бизерте.

- Поздрављам у вама официре који сте водили војску којој се цео свет диви. Поздрављам у вама војнике који сте умели са толико храбрости, одушевљења и пожртвовања да се лавовски борите против десет пута јачег непријатеља, поздрављам у вама људе… – рекао је адмирал Гепрат при првом сусрету са српским официрима на броду који је упловио у Бизерту а те речи, које соколе и бодре, дале су печат његовом односу према српском војнику и Србији.

Нема примера у историји дипломатије да је тако дочекан шеф једне званичне делегације као што су српски ратници 25. фебруара 1931. године у Београду дочекали адмирала Гепрата.

Уз овације “Живела Француска!” на својим раменима носили су га од Главне железничке станице до Славије где је била предвиђена главна свечаност. Дуж целе улице, која данас носи његово име, они су били “црвени тепих” у адмиралову част.

Много је заиста Француза које су Срби искрено волели, али је један кога су обожавали – Адмирал Гепрат. Већ читав век о њему се и по забаченим српским селима испредају приче налик на легенду. Спасио је на хиљаде.

А ми смо данас изгледа заборавили на њега и значај Бизерте. Као што је оно време имало своју “српску мајку” оличену у лику адмирала Гепрата, тако и ово време има “српску мајку”, оличену у лику турбо-фолк певачице. Можда боље нисмо ни заслужили. Рекао би наш народ: Према свецу и тропар.

(М.Бабић) Телеграф

"Дан Ветерана - Видовдан"

1 коментар:

  1. Није Србија заборавила, али јесу они који је воде и представљају и који би најрадије избрисали из историје херојске подвиге нашег народа, а све зато да би се улизивали својим господарима - оним истим који су за нас и друге правдољубиве народе правили фабрике смрти у којима су нас мучили и убијали. Тада нису успели, али данас смо, захваљујући нашим политичарима, поробљени, осиромашени и бачени на колена. и уместо да се окренемо пријатељима, ми хоћемо у ту исту Европу због које кости наших предака остадоше разбацане од Цера до Игуменице.

    ОдговориИзбриши