субота, 24. мај 2014.

"Џаба Дрина прича Сави" - (Боље добре комшије него лоша браћа)

Ова песма носи јасну поруку, која је усмерена директно против мржње и окренута жељи ка комшијиском поштовању! Боље добре комшије него лоша браћа.

А што се тиче ауторских права и крађе, песму сам ја лично написао као одговор на Миљанину песму, која је пробудила у људима лажну патетику и лажну жељу за некаквим братством. - Божидар Васић


"Џаба Дрина прича Сави
ону причу о поплави,
џаба, џаба мој синовац
Сава памти Јасеновац!
Дрина вода мора знати
и Јадовно Сава памти!
А Сава се сва пенуша
од грозота што их слуша:
„плавила сам сестро и ја,
пливала је Славонија!
све од крви и лешева,
српских мајки и очева.
Жалила је сестра брата,
све због браће нам Хрвата,
а и деца родитеље,
свима биле исте жеље.
Шта сам деце ја однела,
схватит’ нећеш, кад би хтела!
Из корита бежим свога,
срамота ме људи, Бога,
сада дрвље ток ми квари,
некоћ људи млади,стари.
Видела си и ти јада,
око града Вишеграда,
страда Србин на све стране
једном мора то да стане!
Част свакоме,помоћ свима,
АЛ ДРЖАВУ НИКАД С ЊИМА!
Опростио Срб је свима,
крвницима што их има,
лажној браћи, комшијама,
неправедним судијама.
Док је свима веровао,
гинуо је,пропадао.
Време друго дође сада,
неће више он да страда,
Помози му Драги Боже!
Нек’ разуме ко год може,
можемо се и волити,
једни другим добри бити,
ал на томе нек’ остане,
да нас како не нестане!" - Божидар Васић

Овде се може и мора додати још једна песма:

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

"Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује." - Јован Дучић

"Дан Ветерана - Видовдан"

среда, 14. мај 2014.

Борац ВРС преживљава једући сточну храну

Насупрот свечаностима које су ових дана организоване широм Републике Српске поводом Дана бораца, многи демобилисани припадници ВРС, али и РВИ и породице погинулих живе у тешким условима. Један од примјера је и Рајко Илић, борац Прве требавске бригаде, који са супругом Мирјаном живи у добојском насељу Доња Палежница.

Рајко данас са супругом Мирјаном једва саставља крај са крајем, без икаквих примања немају ни за основне намјернице, па се често хране сточним брашном и прекрупом.

Многи од демобилисаних бораца, РВИ и породице погинулих, живе у тешким животним условима, кажу из Одјељења за борачко-инвалидске заштиту града Добоја и наводе да Влада треба више водити рачуна о борачким категоријама.

Рајко и његова супруга Мирјана кажу да их највише боли то, што су заборављени и препуштени патњи и голготама тешког живота, који као један од стваралаца РС, Рајко сигурно није заслужио.

(БН ТВ)
Линк видеа:  https://www.youtube.com/watch?v=O5gWAYpixBE

"Дан Ветерана - Видовдан"

четвртак, 01. мај 2014.

"БЉЕСАК" - злочин без казне

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА: 19 година од војно-полицијске акције Бљесак

У акцији која је трајала 1. и 2. маја мање од 36 часова из западне Славоније, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине, односно из сектора Запад, под заштитом снага Уједињених нација, протерано је најмање 15.000 Срба.

БЕОГРАД – Данас се навршава 19 година од почетка хрватске војно-полицијске акције "Бљесак" у којој је, према подацима Докумантационо-информативног центра "Веритас", убијено 283 Срба из западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро деце.

У Цркви Светог Марка у Београду овим поводом данас ће бити служен парастос.

У акцији која је трајала 1. и 2. маја мање од 36 часова из западне Славоније, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине, односно из сектора Запад, под заштитом снага Уједињених нација, протерано је најмање 15.000 Срба.

Напад хрватске војске и полиције на заштићену зону УН сектор "Запад", почео је 1. маја 1995. у 5.30 сати, и у њему је 16.000 припадника хрватских снага заузело тај део западне Славоније.

Претходно је, у неколико војних акција до краја 1991. године, из западне Славоније протерано 67.000 Срба.Према подацима организације за људска права "Хјуман рајтс воч", након "Бљеска" ухапшено је 1.500 Срба, а од њих су многи тада били одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", за злочине у "Бљеску" и оне почетком деведесетих година на подручју западне Славоније, нико од хрватских руководилаца није одговарао. Против команданта Треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца је 2005. година поднета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно унапређен у чин генерала.

Две невладине организације из Хрватске - Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум поднеле су пре две године кривичну пријаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операције "Бљесак".

Пријава је поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.

Због ратних злочина у "Бљеску" хашко тужилаштво је дуго припремало оптужницу против председника Хрватске Фрање Туђмана, који је, у међувремену, умро 1999. године.

Највећи број Срба избеглих у "Бљеску" живи сада у Републици Српској, БиХ. Они ће са моста у Градишки, названог Мост спаса, сутра бацити цвеће у реку Саву, што чине сваког 1. маја у годинама после свог егзодуса, а у цркви Покрова пресвете Богородице у том граду у РС, биће служен помен.

У међуврему, иако је прошло скоро две деценије, тек око 1.500 Срба, углавном старије особе, вратило се у у западну Славонију. Само два месеца после "Бљеска", у хрватско војно-полицијској акцији "Олуја", почетком августа 1995. је, према подацима "Веритаса", погинуло је или нестало 1.852 људи од којих је до сада сахрањено 930 а 922 још се воде као нестали.

Курир


СРБИЈО, НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ! 

На данашњи дан 1. маја 1995. године, под командом ратних злочинаца Анте Готовине и Младена Маркача почела је тзв. акција "Бљесак". 

Извршен је страшан прогон Срба, убијани су старци, жене, чак и мала деца у колевкама, пре убијања су мучени. На овој слици се виде ексхумирана тела малих Срба, која су мученички убијени од нељуди док су пили млеко из флашице.

ЗА ОВЕ ЗЛОЧИНЕ НИКО НИЈЕ КАЖЊЕН, ХАГ ЈЕ СВЕ ЗЛОЧИНЦЕ ОСЛОБОДИО!

- Марија - Србин.инфо




"Дан Ветерана - Видовдан"

Спомен парк Милице Ракић

СВАКА ЧАСТ: Овако изгледа парк мале Милице, погинуле у НАТО бомбардовању!

У Батајници, у близини цркве Пресвете Богородице, налази се спомен парк трогодишњој Милици Ракић, која је погинула у бомбардовању 1999. Група ентузијаста је разрушено игралиште потпуно реновирала и направила од њега прелепо место које подсећа на најмлађу жртву НАТО агресије.

У непосредној близини цркве Пресвете Богородице у Новом насељу у Батајници, налази се спомен парк трогодишњој Милици Ракић, која је погинула у бомбардовању 1999. године.

До пре неколико недеља, парк је био зарастао у коров и шибље, а онда га је група ентузијаста комплетно преуредила и направила од њега предивно игралиште за најмлађе из овог краја Београда, и подсећање на страшан злочин који се догодио пре 15 година.

Чланови организације “Србска омладина” су обновили играчке, направили огроман графит посвећен малој јунакињи, и потпуно средили зелену површину. Акцији су се придружили и грађани који живе у непосредној близини овог парка, као и нека од деце која се играју свакодневно овде.

Марија Анђелковић, чија деца често долазе овде, наводи да је било крајње време да се нешто уради са овим парком, јер се он битно разликује од свих осталих у Београду.

- Ово није обичан парк. Он је ту да подсећа и опомиње и било је страшно у шта је све почео да се претвара. Амброзија, коров, поломљене играчке, сумњиви младићи који су се окупљали ноћу, претили су да претворе ово место у оне које имамо на сваком кораку у Београду. Сва срећа, те се појавила група младих људи која је претворила ово место у дивно спомен обележје – каже Марија.

Поред огромног графита, у парку највише пажње привлачи спомен плоча која се налази у централном делу игралишта.

- Некад се нигде не забораве невине жртве Нато агресије – пише на њој.

Међутим, о овом парку и самој Милици Ракић се изузетно мало зна и у самој Батајници. Иако је од овог убиства прошло нешто више од 15 године, готово нико од становника Батајнице које је наша екипа питала за парк и да ли знају ко је Милица Ракић, није знао да нам одговори.

Као да се све заборавило, и као да се нико не сећа више онога што се десило.

Надамо се да ће убудуће нешто променити и да ће се онима који не живе у Батајници, поставити путокази који би помогли у проналажењу овог спомен парка. У овом тренутку, путници намерници имају веома мало шансе да дођу до овог места.



Подсетимо, мала Милица Ракић (3) погинула је 17. априла 1999. године у Батајници током НАТО бомбардовања када је гелер од распрскавајуће бомбе улетео у купатило и погодио девојчицу у главу док је седела на ноши.

Она је после погибије постала симбол српског страдања 1999. године. Њене слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свет, а чак је и светска јавност била згрожена чињеницом да је убијено невино трогодишње дете.

Телеграф
"Дан Ветерана - Видовдан"