недеља, 05. јул 2015.

Кад и мртви сметају! Уклоњен споменик погинулим припадницима полиције

ЖАНДАМЕРИЈА ЈЕ УКЛОНИЛА СПОМЕНИК У ОБЛИКУ КРСТА јер је иритирао Албанце


Припадници Жандармерије су рано јутрос (04. јула 2015.) уклонили споменик у облику крста изнад села Лучен код Бујановца, што је председник општине Бујановац Нагип Арифи оценио као „добар потез“.

„У последње време то је једини добар потез који је Влада Србије урадила овде“, рекао је Арифи ФоНету.

Он је додао да не зна где ће споменик, који је подигнут 2012. године, бити пребачен.

„Ако је премијер Србије Александар Вучић мислио да ће уклањањем споменика Жандармерије смањити тензије овде, то јесте добар потез, али не и довољан да би људима који живе овде било боље. Влада Србије треба још пуно тога да учини“, истакао је Арифи.

На споменику су имена припадника полиције који су погинули у борбама са припадницима Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медведје (ОВПМБ) од друге половине 2000. до краја маја 2001. године.

Подизање овог споменика, који никада није био откривен и био је увијен у заштитну фолију, изазивало је оштре реакције медју албанским становништвом и политичким представницима.

Споменици албанским екстремистима свуда по Прешеву и Бујановцу
Лучане, Добросин, Кончуљ… села су на правцу од Бујановца према Гњилану у којима су током албанске побуне вођене жестоке битке.

Између Лучана и Кончуља подигнут је споменик Албанцу који је 2000. са својом групом убио једног и ранио три полицајца.

А на пола пута између Добросина и Лучана наслања се на церову шуму споменик тројици погинулих “војника ОВПБМ”. На позадини од жутог лишћа истичу се лимене црвене табле.

Фонет, Блиц.рс, crveneberetke.com, Србин.инфо



4 коментара:




  1. НА ОВОМ МЕСТУ ЋЕ СЕ УВЕК ЗАСТАТИ

    ( Пред спомеником изгинулим полицајцима у Прешеву,

    припадницима Жандармерије, који је подигнут залагањем генерала
    полиције др. Братислава Дикића )

    На овом месту ће се увек застати,
    урлик до неба, чује се сад,
    изнад ће летети, соколи, косови,
    супростављајући се маглуштинама.

    Овде су шиптарски терористи,
    покушали да заведу терор и страх,
    мучили и зверски убили,
    двадесет полицајаца.

    Њихова бесмртност ће надвисити,
    надолазеће векове,
    а овај спомен на непомен,
    оснажиће сећање на њих сад.

    Њих су мучили и зверски убили,
    очи им вадили орловским канџама,
    тај змијарник што се довлачи,
    иза Проклетијских ланаца.

    Овде не салутирају само богаљи,
    док јављају се јасновиења,
    рушили су нам светилишта,
    непоражена истина је остала.

    Остаће овде да стражаре,
    рано откинути пупољци
    и мртви, бесмртни непогажени,
    чувари Србије ко кондори.

    Залуд се труде тамничари,
    залуд носе маске лик им се зна,
    Жандармерија још је снажнија,
    овде на светом месту застала,

    Да се поклони сенима умрлих,
    што лете небеским пространствима ,
    што засијаће и биће путоказ
    звездарница Православља, вековна.

    Слава им !

    Славица Јовановић новинар и књижевник

    из књиге " Златовез муња "

    http://www.koreni.rs/zlatovez-munja/

    ОдговориИзбриши



  2. ПОСВЕЋЕНО СТЕВАНУ СИНЂЕЛИЋУ ХРАБРОМ ЖАНДАРМУ

    ЧОВЕК ЈЕ ЈЕДИНА ВОДА ОБОЈЕНА У ЦРВЕНУ БОЈУ ЉУБАВИ

    ( Посвећено Стевану Синђелићу жандарму , који је убијен од стране
    албанског терористе "косовокрадице " из аутоматске пушке , стојећи
    на бранику отаџбине )


    Човек је једина вода обојена у црвену боју љубави према слободи ,
    једина крвава вода која се у ратовима попут водопада слива у земљу ,
    те црвене реке теку , где год су ратови и где се пролива недужна крв .
    Човек је једини виолински кључ , који песмом откључава врата мира ,
    песник и птице научи да пева а сунце да сија .
    После ратова , бомбардовања , нагазних мина ,
    ко птице без замаха и крила , кренуће колоне људи у инвалидским колицима .
    Богаљи са штакама и катетерима .

    Остали су у животу и сад су ампутирци , инвалиди ,
    осиромашени уранијум очи им спржи , а касетна бомба у њиву заривена ,
    оста успомена на НАТО поклоне у виду експлозива ,
    све су то нови Чернобиљи и Хирошима и Нагасаки
    а терористама - камиказама компаси и оријентири...
    У празним очним дупљама , ко дечији кликери , стаклене су им очи .
    Називају их богаљима и сакатима , са штакама и протезама ,
    вештачким ногама, рукама, стопалима , шакама ,
    како да загрле сина и погледају ћерку , безруки и безноги .

    И стихови су ми ко сакати , ко пали борци за слободу ,
    у њима сви моји непогледи , у срцу заривени гелери , у очима чауре и меци ,
    корачају ми песме на штакама и храмљу , немају ноге .
    Ко свим бранитељима слободе чије су ноге остале на светој земљи
    а они и мртви их траже и не слутећи да су њихове ноге и руке божури
    и корен из ког ће нићи слобода .
    Ја знам браниоче да ти немаш ногу , да си живот свој дао за слободу ,
    тамо где је твоја коракнула нога , ту се чује песма и ту нема роба .
    Из сваке капи крви кад божур кад проклија ,
    доказаће да је љубав јача од свих религија ,
    Те црвене воде теку вековима , излију се увек , све у име мира .

    Човек је једина вода обојена у црвену боју љубави, љубави према слободи
    и никад више робови и никад више окови ,
    и зато виолинским кључем отворимо врата мира ,
    песмодарима и песмодарицама , анђелима голубовима белим ,
    да се драгоцена црвена река живота не пролива у ратовима
    и да болнице не буду препуне оболелих од карцинома ,
    оних што из летилица смрти истоваре тоне и тоне касетних мина и пројектила .

    Аутор песме :

    Славица Јовановић новинар и књижевник

    Из књиге " ПЕСМОДАРИ МИРА " 2014 . године

    http://www.crveneberetke.com/posveceno-stevanu-sindjelicu/

    ОдговориИзбриши
  3. ОТАЏБИНА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ОД СВИХ РЕЛИГИЈА

    Генералу Полиције др. Братиславу Дикићу који је током противтерористичке акције 04.06.1999. године на Косову и Метохији тешко рањен

    Брушим речи рубин небрушени , капљом крви што божур залива,
    из крвотока вечних божуришта , Извориште , Исток да проклија .
    Шкољку коју отворићу сада у њој има хиљаде бисера ,
    сваки бисер љубав божанствена , та шкољка је срце и сунце што просија .
    Не мирују звери крвожедне , маскиране у троглаве змије ,
    ал ја не дам Косово светињу , ни угравирано име свете религије .
    Опет змија мења кошуљице , ко птица перје склона митарењу ,
    хранилиште орлушинама биће, ко на силу покори ми земљу .
    Хтели лелек, живот заустављен , да занеми и певање птица,
    нек му језик упадне у грло, нек удави се змија подмуклица.
    Капље крви претачем у риме , које свету земљу заливаше ,
    хајдучица , детелина горка , Светогорка на њој исклијаше .
    Где гинули су људи од нељуди , ко расуто семе и разнето ветром
    у кљуновима птица , из њихове крви из бескрвне вене ,
    румен са истока умивен у сузи у име слободе и молитве неме .
    Надживеће љубав , веру , наду , све и урлик и јецај и рат и векове .
    Крвопији мучилиште ће да преседне , надживеће Мир -немире ,
    никад пред ратовима да не поклекне , замахнуће крилима бели голубови,
    гледајући са висине поскоке, бориће се људи против окова и тамнице,
    надживеће љубав и мир, време и невреме и предстојеће векове.
    Храбри се бранитељ борио смело, у очи смрти погледао,
    без ногу оста Косово непокорено, али не клечи ,
    не клецају колена онима који ногу немају ,
    нити они клече, нит се домовине одричу , ни бесмртних
    мртвих Срба из "жутих кућа" смрти ...
    На срцу ожиљци у маскираним временима
    и молитва Василију Острошком у невременима .
    И имам противотров против змија отровница- терориста,
    а то је вера, мир , слобода и љубав искрена чиста .
    Кад се на исукане сабље осмехнеш, из погледа пупољци изникну ,
    не устукнеш и не поклекнеш, кад се на њихов кукавичлук ,
    храброшћу подсмехнеш, смели брањениче ,
    кад ти видарица песмом траварице рањениче, ране извида ,
    теби који бориш се за слободу и зору која засвиће
    и свако голуждраво птиче , за свако праскозорје и сваку колевку .
    Свака капља твоје крви брањениче, мастило је којим се исписује име ,
    име слободе и име мира .
    Љубав према мајци домовини , супростављајући се свима који нас
    означише са мртворођенима , из костију крајпуташа клија ,
    Љубав је најважнија од свих религија .
    ОТАЏБИНА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ОД СВИХ РЕЛИГИЈА!
    Славица Јовановић

    из књиге " ПЕСМОДАРИ МИРА" 2015. године


    CIP - Каталогизација у публикацији
    Народна библиотека Србије, Београд

    821.163.41-1(082.2)

    ПЕСМОДАРИ мира / [приредила] Славица Јовановић. - : С. Јовановић, 2015 (Београд : Лума принт). - 121 с

    ISBN 978-86-902967-3-6
    1. Јовановић, Славица, 1969- [приређивач, сакупљач] [издавач]

    COBISS.SR-ID 214801420






    ОдговориИзбриши
  4. Hocemo naziv ulice u znak secanja na zandarma Stevana Sindjelica!

    http://www.peticije24.com/stevansindjelic

    ОдговориИзбриши